Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Fiskalna politika". Rad ima 14 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.

Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

Ako tekst koji se nalazi ispod nije čitljiv (sadrži kukice, znakove pitanja ili nečitljive karaktere), molimo Vas, prijavite to ovde.

Uputstvo o načinu preuzimanja rada možete pročitati ovde.

 

Visoka škola za poslovnu ekonomiju i preduzetništvo

Seminarski rad

iz predmeta

Fiskalna ekonomija

Sadržaj:…………………………………………………………….2

UVOD………………………………………………………………2

Fiskalna politika ............................................................................4

Budžet............................................................................................4

Sistem javnih prihoda i javnih rashoda .........................................5

Lokalna samouprava .....................................................................6

Porezi .............................................................................................7

Porez na imovinu ...........................................................................8

Obračun poreza na imovinu ........................................................8

Površina objekta ..........................................................................9

Tržišna vrednost ..........................................................................9

UVOD

U savremenom kapitalizmu privreda nikako ne bi mogla da opstane bez konstantnog

uticaja države. Kada god proizvodnja upadne u krizu, država je tu da preduzme odgovarajuće

mere koje će pružiti pomoć posrnuloj privredi i unaprediti je

Pored monetarne politike i politike cena i dohodaka, fiskalna politika predstavlja

zasebnu grupu mera države u cilju regulisanja potrošnje, investicija i zaposlenosti. Drugi

njen naziv jeste i aktivna budžetsko-poreska politika. To je zato što su joj osnovne ekonomske

kategorije pre svih budžet, a potom i porezi, kao osnovni državni prihodi.

Postoji mnogo vrsta poreza, od kojih je neke lakše, a neke teže naplatiti.U manje

razvijenim zemljama prevagu odnose oni koji se lakše prikupljaju, indirektni porezi ,jer se

vezuju za robe i usluge.

Sa druge strane, u razvijenim zemljama preovlađuju direktni porezi, vezani za lica i

preduzeća. Iako se znatno teže sakupljaju, oni mogu da čine čak i do 90% ukupnih poreskih

prihoda u razvijenim državama. Zbog toga je njihov uticaj na državni budžet neizmerno

važan.

Porezi su najvažniji izvor državnih prihoda, a direktni porezi čine najveći deo

poreskih prihoda u razvijenim zemljama. Porez na imovinu je jedan od njih.

1.1

FISKALNA POLITIKA

Iako je kapitalizam u početku bio zasnovan na nemešanju države u privredne poslove,

pokazalo se da su državne intervencije ipak neophodne. Kapitalizam je bio nemoćan da se

samostalno izvuče iz svake krize u koju zapadne. Iz tog razloga kapitalističke države još od

tridesetih godina prošlog veka počinju da preduzimaju efikasne mere, sa ciljem obezbeđivanja

stabilnog privrednog razvoja i pune zaposlenosti.

Postoji nekoliko metoda koje kapitalistička država koristi za sprovođenje određenih

mera, koje podrazumevaju ulaganje državnog novca u one grane proizvodnje za koje je

privatni kapital manje zainteresovan ili uopšte nezainteresovan. Time država podstiče

povećanje efektivne tražnje. Prva u nizu metoda jeste aktivna budžetsko-poreska politika, ili,

...

 

--------------------------------OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU.----------------------------------------------------

    www.maturski.org

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL:

[email protected]